Uvod

Pušači mogu da se oslobode cigareta sami bez stručne pomoći ili uz stručnu pomoć. Ostavljanje cigareta uz pomoć stručnih tretmana i medikamenata daje mnogo bolje rezultate (1). Ono što je bitno za pušača, u trenutku odluke, je motivacija za odvikavanje. Ocenjuje se da motivacija za prestanak pušenja, jedna od kritičnih tacaka u odvikavanju. Motivacija je promenjljiva zahvaljujući razlicitim socijalnim i kulturnim uslovima. Uticaj socijalnih i kulturnih uslova motivaciju uveliko varira između zemalja i oblasti. U Evropi, motivacija da se pokuša ostavljanje cigareta, varira od preko 80% u Švedskoj do manje od 40% u Italiji (2). Motivacija može isto tako da se promeni tokom vremena i kod istog pušača. Znanje o procesima motivacije među pušačima je slabo i nedovoljno. S obzirom da pušači imaju slabo i nedovoljno znanje o procesima motivacije za odvikavanje, potrebno je posebno raditi na ovoj oblasti (3).

Cilj

Rangiranje motivacije pušača za odvikavanje od pušenja;

Sagledavanje motivacije za odvikavanje od pušenja i uspešnost u odvikavanju;

Sagledavanje razlika u motivaciji za odvikavanje od pušenja među polovima.

Metodologija

Svi pušači, koji su se javili u Službu za odvikavanaje od pušenja uz stručnu pomoć su uključeni u studiju;

Svi su klinički pregledani;

Uradeni su testovi (Ross, Prohaska, Fagestrom);

Ispitana je motivacija;

Analizirana je kompletna dokumentacija svih ispitanika za dve godine;

Rezultati su statistićki analizirani.

Rezultati

Studijom je analizirano 285 pušača koji su došli radi stručne pomoći za odvikavanje od pušenja. Od 285 pušača, koji su želeli da se oslobode cigareta uz stručnu pomoć, bilo je muškaraca 110 (38,6%) i žena 175 (61,4%). Svi su klinički obrađeni, testirani, i upoznati sa programima. Njihova prosečna starost bila je 42,8 godina. Prosečna paklo/godina je 36,34 a prosečan stepen nikotinske zavisnosti (Fagestrom test) je 7,78. Susreli smo se sa pušačima koji su dugogodišnji pušači i teški zavisnici. Imali su svoju motivaciju, ali nisu svi bili spremni za odvikavanje. Stoga su, bez pokušaja, odustali od odvikavanja (91 ili 31,9%) nešto manje od jedne trećine. Pokušalo je odvikavanje (194 ili 68,1%) nešto više od dve trećine pušača (tabela 1). Uspešno se odviklo (apstiniraju godinu i više dana) 116 (59,8%), dok je 78 (40,2%) imalo relaps (tabela 2).

Motivaciju  za odvikavanje, među svim našim učesnicima studije, prikazujemo po procentualnoj zastupljenosti među pušačima:

• Briga za zdravlje i zaštita svog zdravlja 38,0%
• Ušteda novca 6,7%
• Pritisak porodice 7,7%
• Poboljšanje kondicije 12,3%
• Socijalno okruženje, društvo 4,6%
• Zasićenje cigaretama, dosadila zavisnost 10,2%
• Primer deci 6,0%
• Trudnoća, reprodukcija 3,5%
• Prisustvo oboljenja u relaciji sa pušenjem 31,9%
• Strahovi 7,0%
• Kultura, moral, etika, religija 8,1%

Ovi motivi nisu jednako zastupljeni u svim (uspeli, nisu uspeli, odustali) posmatranim u studiji (tabela 4).

Zaštita zdravlja je visoko zastupljena u svim grupacijama, u rangu je na prvom mestu.

Ekonomski troškovi pušenja se delimično shvataju pa je kao motiv zastupljen među muškarcima (na četvrtom mestu). Ušteda novca, kao motiv za žene, nije tako ozbiljan (na osmom mestu).

Pritisak porodice je značajan, a posebno pritisak dece. Ta motivacija ima efekta među ženama koje su uspele u odvikavanju. Po rangu je na trećem mestu. Kod ostalih grupacija bez obzira na status, ovaj motiv je vrlo nizak ili nimalo zastupljen (tabele 4, 5).

Poboljšanje kondicije među uspešnim muškarcima (treće mesto) i ženama (cetvrto mesto) ovaj motiv je visoko zastupljen.

Socijalno okruženje kao motiv je slabo zastupljen. To je jedini motiv koji nije prisutan među muškarcima koji su se uspešno oslobodili cigareta.

Zasićenje cigaretama i opterećenje zavisnošću, kao motivacija je češće zastupljena  među uspešnim ženama -5,2 nego među uspešnim muškarcima -1,5. Među muškarcima koji nisu uspeli, zasićenje cigaretama kao motivacija nije zastupljeno.

Primer deci kao motiv među našim pušačima nešto je češći među uspešnim ženama-3,1 u odnosu na uspešne muškarce -1,5. Među neuspešnim muškarcima ovaj motiv nije zabeležen.

Trudnoća i reprodukcija su izuzetno nisko zastupljeni kao motiv za ostavljanje cigareta (na jedanaestom mestu). Zanimljivo, da je ovaj motiv nisko zastupljen i među pušačima Evrope (na osmom mestu).

Bolesti u relaciji sa pušenjem su na visokom drugom mestu, posle brige za zdravlje. Od oboljenja u relaciji sa pušenjem prisutne su: hronicna opstrukcijska bolest pluća, karcinom pluća, karcinom grla i zadebljanja na glasnim žicama, karcinom i cir na želucu, gluvoca, prevremeni klimaks, neplodnost, angina pektoris, izliv krvi na mozak, infarkt srca, karcinom bešike.

Strahovi kao motivacija su prisutni među uspešnim muškarcima i ženama, dok su među neuspešnima i onima koji su odustali beznačajni. Strah kao motiv je značajno prisutan među  muškarcima. Među uspešnim muškarcima strah kao motiv je na trećem mestu posle prisutnih oboljenja na relaciji sa pušenjem i brige za zdravlje. Sva tri navedena motiva (strah, oboljenje u relaciji sa pušenjem i briga za zdravlje) su izraz pretećeg stanja. Posebno su učestali strah od smrti i strah od gušenja. Takode je prisutan strah od odredenih oboljenja kao karcinoma pluća i karcinoma grla. Motiv strah iskazan je i od neodredenih-neizvesnih oboljenja.

Kultura, moral, etika i religija kao motivacija među uspešnim muškarcima tri puta i uspešnim ženama dva puta učestaliji u odnosu na neuspešne.

Iskaz pušača o motivaciji za odvikavanje od pušenja često je pratio neki njihov komentar koji uvek zabeležimo. Predstavljamo neke interesantne:

1. Uspešno odviknuti
• muškarci
• životna želja da se rešim zla
• da spasim grlo od kanile
• ne doživljavam cigarete kao ranije i ne uživam u njima
• žene
• ne želim da ostarim prebrzo
• mislim na odgovorno roditeljstvo
• ne želim da se šlogiram i da padnem na teret mojoj ćerki
• imam čest uticaj mog supruga
• ne želim da mi nikotin oduzme najlepši deo mene
2. nisu uspeli
• muškarci
• duvan poprilično prlja i čini pušaca neurednim
• svega sam se odrekao, još samo cigareta
• nema druge ali, kako ću bez njih
• žene
• videla sam prosjaka da prosi i puši
• život će mi biti prazan bez nje
• moram zbog drugih
3. odustali
• muškarci
• ovo je želja moje supruge
• nekako mi došlo da probam ostaviti cigarete
• da smanjim pušenje pa šta bude
• žene
• boravim u inostranstvu kod brata više meseci godišnje. opterećuje me da nosim 30 boksova. brat neće da mi kupuje cigarete pošto su skupe
• mislim da je kraj, da je dosta i da cigareta više ne ide
• cigareta mi uzima najlepši deo mene
• ženstvena i nežna dama je kulturna i ne puši

Komentar

U studiji smo se susreli sa pušačima koji su dugogodišnji pušači i teški zavisnici. Po pravilu, svi su klinički obrađeni, testirani, i upoznati sa programima. S obzirom da su dobrovoljno došli radi odvikavanja, očekuje se dobra saradnja. Imali su svoju neku motivaciju, ali nisu svi bili spremni za odvikavanje. Stoga je, bez pokušaja, odustalo od odvikavanja (91 ili 31,9%) nešto manje od jedne trećine. Možemo smatrati da, između ostalih uslova potrebnih za odvikavanje, njihova motivacija nije bila dovoljna. Ovo se odnosi i na one koji su pokušali, ali nisu uspeli. Visoko je značajno bilo više onih osoba koje su pokušale da se odviknu od pušenja od onih koje su odustale (p < 0,01). Ukoliko posmatramo razliku učestalosti u odnosu na pol (tabele 1 i 2), između osoba muškog i ženskog pola, vidimo da nema statistićki značajne razlike (p > 0,05) u učestalosti osoba koje su pokušale i osoba koje su odustale da se odviknu od pušenja.

Rezultat pokazuje da je motivacija brige za zdravlje i zaštita svog zdravlja zastupljena među 38,0% pušača. Ova motivacija je na prvom mestu među našim i pušačima Evrope. Ovo možemo  tumačiti poznavanjem problema koje pušenje cigareta nanosi zdravlju. Može da bude primećeno i neko lakše upozorenje organizma da se nešto mora promeniti u ponašanju i da ih je to pokrenulo u akciju. U prilog ove teze je prisustvo motivacije za poboljšanje kondicije i motivacije da su se zasitili cigareta i da im je zavisnost dosadila što može da pokrene u akciju.

Prestanak pušenja radi uštede novca kao što vidimo, nije visoko zastupljeno. Među evropskim pušačima, u rangu, je na drugom mestu a među našim pušačima je na osmom mestu. Kada se povećaju cene cigareta, to deluje kratko 1-2 dana i pušač nastavlja da kupuje cigarete. Porast cene  kao efekat, kod nas se ne oseti, za razliku od zapadnih zemalja, gde je ta mera druga po efektivnosti u kontroli duvana. Kod nas je motivacija porast cena cigareta relativno mali. Stoga svako može kupiti cigarete, zaposleni i nezaposleni, bogati i siromašni. Nažalost, mnogo više i sve češće ih kupuju siromašni. Oni ne razmišljaju da u svom siromaštvu, kupujući cigarete, još više siromaše, a direktno utiču na bagastvo i moć duvanske industrije.

Motivacije pritisak porodice, socijalno okruženje-društvo su nisko u rangu za razliku od pušača Evrope među kojima su ovi motivi visoko zastupljeni.

Pritisak familije je značajan. Taj pritisak ima efekta među ženama koje su uspele u odvikavanju. Po rangu je na trećem mestu. Svesnost majke za višestruki rizik u koji stavlja svoju decu je dobar znak o roditeljskoj odgovornosti što pokreće u akciju. Kod ostalih grupacija, bez obzira na status, ovaj motiv je vrlo nizak ili nimalo zastupljen.

Socijalno okruženje kao motiv je slabo zastupljen. Ovo se može tumačiti, ne samo kao ignorisanje pozitivnih uticaja sredine od strane pušača, vec i normalizacija pušenja kao ponašanja u samoj sredini.To je jedini motiv koji nije prisutan među  muškarcima koji su se uspešno oslobodili cigareta kao i  među pušačima koji su odustali. Moglo bi se reci da je socijalni pritisak još uvek neefektan među pušačima muškog pola u našem podneblju. To je deo kulturnog nasleda. Poznato je da se vremenom  populacija oslobada loših nasleda, što se može očekivati i u ovom nasledu.

Motivacija primer dec i trudnoća i reprodukcija imaju slicnu zastupljenost među našim i pušačima Evrope. Među neuspešnim muškarcima ovaj motiv nije zabeležen. Roditelji kao da zaboravljaju da su deci prvi, a često i presudan model ponašanja, upravo oni. Ovo svakako ne možemo da nazovemo odgovornim roditeljstvom. Primer deci kao motiv je vrlo poželjan i pozitivan, mada je češće iznuđen od dece, nego što je to inicijativa roditelja. Posebno je značajan pritisak dece dok su mali. Suprostavljanje dece pušenju roditelja mnogo pomaže, treba prihvatiti, podržati i ohrabriti. Deca tako stiču veštinu da se odupiru, sutra, pritisku svojih vršnjaka za početak pušenja. Prirodno je da se očekuje na prvom mestu motivacija trudnoća i reprodukcija, ali su izuzetno nisko zastupljeni kao motivi za ostavljanje cigareta (na jedanaestom mestu). Zanimljivo, da je ovaj motiv nisko zastupljen i među pušačima Evrope (na osmom mestu). Često vidimo trudnice sa cigaretom. Očigledno da trudnica koja puši, ne razume dovoljno opasnost kojoj izlaže svoju trudnoću. Mnogi muškarci koji pate od neplodnosti su strasni pušači. Njih je teško uveriti da su u tom stanju, skoro svaki drugi, zbog konzumiranja cigareta.

Kao motivacija za odvikavanje od pušenja prisustvo oboljenja u relaciji sa pušenjem ukazuje na ekstremnu razliku zastupljenosti među našim i pušačima Evrope (kod nas drugo, u Evropi deveto mesto). Ovo ukazuje da naši pušači čekaju da im cigarete ozbiljno naškode pa da ih se tada pokušaju osloboditi. Nažalost, tada najčešće bude kasno.

Strahovi su vrlo izraženi, posebno od smrti i od gušenja. Takode je prisutan strah od odredenih oboljenja kao karcinoma pluća i karcinoma grla. Prisutni su strahovi i od neodređenih-neizvesnih oboljenja. Strah kao motiv je značajno prisutan među muškarcima. Među uspešnim muškarcima strah  kao motiv je na trećem mestu posle prisutnih oboljenja na relaciji sa pušenjem i brige za zdravlje. Sva tri navedena motiva (strah, oboljenje u relaciji sa pušenjem i briga za zdravlje) su izraz pretećeg stanja.

Kulturni, moralni, etički i religijski motivi su nešto zastupljeniji među ženama u odnosu na muškarce.

Zanimljivo je da jedna žena nije imala motivaciju, bila je 20 godina pušač, u poslednjih pet godina pušila je do 50 cigareta na dan i uspešno se oslobodila cigareta.

ZAKLJUČAK

Motivacija kao značajna karika za odvikavanje od pušenja se uglavnom razlikuje u rangu među našim i pušačima Evrope. Među uspešnima, u odnosu na neuspešne i one pušače koji su odustali od odvikavanja, sve iskazane motivacije su u proseku tri puta češće. Dominira motivacija pritisak porodice među uspešnima u odnosu na neuspešne i one koji su odustali 3,1/14 puta. Slede strahovi 7,6/4,8 puta češće među uspešnima. Zatim zasićenje cigaretama – dosadila zavisnost 4,2/1 puta češća. Motivacija primer deci 2,9/1,8 puta i kultura, moral, etika, religija 2,3/2 puta češća među uspešnima.

Motivaciju, kao važan uslov za odvikavanje od pušenja, pušači slabo poznaju. Navedeni  interesantni komentari pušača, su na neki nacin, nagoveštavali njihovu poziciju u uspešnosti.

To je osnovni razlog zbog čega treba više obratiti pažnju na reagovanje razumom a manje na regovanje emocijama među pušačima. S obzirom da jedna gospoda nije imala motivaciju, važno je saznanje da ljudi mogu steći i menjati svoju motivaciju u vreme odvikavanja od pušenja. Nameće se potreba, da na ovom polju treba više raditi.